OMAR SOSA ON THE 9TH BELGRADE DESIGN WEEK / SERBIAN DESIGN PORTAL
designed.rs , 25.11.2014.
Na Beogradskoj nedelji dizajna, imali smo priliku da upoznamo španskog dizajnera Omara Sosu, jednog od osnivača, umetničkog direktora i urednika časopisa Apartamento. On je po profesiji grafički dizajner iz Barselone. Završio je Barcelona design school EINA, nakon čega počinje da radi kao grafički dizajner a kasnije i sam osniva dizajn studio sa Albert Folch-om. Tamo je stekao brojna poslovna iskustva radeći sa klijentima poput kompanija Camper, Mango, Museo Marco de Vigo, Musac, Sala Rekalde, Peres Projects, ICEX and Marset Barcelona. Uporedo je radio ne editorial projektima Metal, Kilimanjaro, Fanzine 137. 2008. godine zajedno sa partnerom Načom (Nacho Alegre), osniva Apartamento magazin. 2010 napušta Folch Studio i radi na relaciji Barselona- Milano kao art direktor za Corriere de la Sera dizajn magazin – Casamica. Opisujući svoj časopis Apartamento, Sosa je izjavio da je to magazin koji pravi razliku između doma i kuće. Na stranicama ovog lista nećete naći uobičajeno sređene i sterilne stanove, nalik izložbenim Ikeinim salonima, već slike prostora u kome je vidljiv otisak i svakodnevna prisutnost onoga ko u njemu boravi. Ovaj časopis postoji već sedam godina i ima tiraž od 48.000 primeraka. Već u trećoj godini postojanja, osvojio je britansku D&AD nagradu – Yellow pencil, u kategoriji dizajna časopisa i novina. Pitali smo Sosu da podeli sa nama svoje iskustvo o ovom projektu.
Započeo si Apartamento magazin 2008. godine, u trenutku kada je izdavaštvo doživljavalo krizni period, a koji je zapravo prethodio ekonomskoj krizi. Designed je nastao u formi online magazina upravo kao posledica te krize izdavaštva. S obzirom da si po struci grafički dizajner i da si mogao da zarađuješ i baveći se isključivo svojom profesijom, zanima me koji je bio tvoj tadašnji stav, koji te je naterao da uđeš u izdavačku industriju?
Pre svega, ja nikada nisam želeo da pravim magazin! To je istina! U tom trenutku sam radio za druge ljude, za tuđe štampane časopise; kod njih sam primetio da nisu bili poznati, a nisu zarađivali ni dovoljno novca. Jednostavno, nisu uspevali da imaju ono što bi jedan magazin trebalo da ima. Onda se desilo da sam došao na ideju koja je delovala kao nešto što bi moglo da funkcioniše. Ideja pravljenja časopisa mi nije bila strana, a volim papir i objekat… Ideja je bila napraviti časopis o stanovima (Apartamento) i privići se na ideju da ljudi žele da čitaju ono što napišeš… Često ga upoređujem (časopis) sa društvenim mrežama. Ja skoro da ne koristim Instagram i sl., jer moju potrebu da pokažem svetu ono što mi se sviđa, moje ideje i inspiracije, ja to činim unutar časopisa, zajedno sa mojim saradnicima u Apartamentu. To je bila dakle, neka moja ideja ali, nisam nikada razmišljao o ulaženju u izdavačku industriju. Nije to bilo zbog krize, niti zbog toga što mislim da izdavaštvo umire – zapravo sam siguran da nije tako, već da doživljava promenu volumena. Jednostavno se desilo da sam se našao u toj situaciji; na početku misliš da ćeš da praviš časopis sa nekim zabavnim sadržajem uz malo grafičkog dizajna, ali to je zapravo biznis – moraš da imaš ljude!
Koju godinu bi izdvojio kao prekretnicu, posle koje je Apartamento postao poznat? Posle prve godine, druge godine? Možda je to bilo u trenutku kada ste prvi put povećali tiraž sa 5.000 na…8.000 primeraka?
Ne znam. To je baš teško da izdvojim. Moram da kažem da smo mi imali odličan prijem od samog početka – već od prvog, drugog meseca. Zainteresovao se New York Times, zatim nemački časopisi Süddeutsche Zeitung i Zeit Magazine. U Španiji je takođe bilo zainteresovanih medija, ali prvenstveno u SADu i Nemačkoj. Sve to je odmah podiglo (s)vest o našem postojanju. Znate i sami bolje od mene kako informacija putuje u onlajn svetu – po copy-paste sistemu – vrlo bzo se širi. To je nešto što je oduvek bilo prisutno u novinarstvu. Mi smo imali sreću da su prve recenzije bile dobre, u dobrim medijima i od dobrih autora.
Kako ste u tom trenutku došli do njih?
Marko, momak iz Italije – Marko Velardi (Maro Velardi), je bio jako dobar u pravom izboru ljudi kojima će poslati časopis i reći im – Hej, pogledaj ovo! Onda se to samo desilo – ljudima se svidelo i vrlo su lepo primili ideju o ovakvom časopisu. Delovalo je kao nešto veoma sveže i novo u izdavačkom svetu.
Osećam se malo starim kada ovo kažem, ali pre deset godina, nisi mogao da nađeš toliko časopisa koji postoje danas. Nije bilo sedam magazina o hrani, pet o zanatima i još deset o nečem drugom… Bilo je nekoliko njih, ali ne u ovoj količini koliko ih ima danas. Čini mi se da je izdavaštvo doživelo procvat u poslednjih šest-sedam godina. Ima puno blogova, ali i štampanih časopisa. Svakog dana rađa se sve više i više njih, pogotovo uz pojavu nisko-tiražne opcije (short-run printing). Sa druge strane, imate i pojavu koncept-radnji po celom svetu. One uglavnom prodaju identične stvari, međutim, svaka ima nešto drugačije, nešto svoje, koje dolazi od onoga ko tu radnju drži. U tim radnjama imate čak i slične časopise. Postoji jedna priča vezana za cveće i insekte – kažu da svaki cvet ima svoju bubicu i obrnuto. Ja mislim da su tako i ovi časopisi našli svoje mesto u koncept-radnjama, a da su isto tako i radnje našle svoj odgovarajući proizvod. U tom smislu, ja mislim da štampano izdavaštvo zapravo uopšte ne izumire. Još nešto bih dodao, mislim da je jako važno – mi jesmo štampani magazin, imamo svoju fizičku prisutnost, ali mi preživljavamo i živimo ISKLJUČIVO zahvaljujući internetu – iz dva razloga: pre svega, jer kontaktiramo sve ljude preko e-mail-a i zato što pronalazimo većinu naših kontakata na internetu; ja radim u Barseloni, Načo Alegre (Nacho Alegre), moj kolega, on putuje svetom jer je fotograf, a Marko Velardi živi u Italiji. Mi razgovaramo preko Skajpa, na internetu. Takođe, jedini način da dođete do časopisa, jeste preko interneta.
Internet je vaš distribucioni kanal.
Apsolutno, da! Mi sve radimo na internetu – od pronalaska sadržaja, do svega ostalog. Ali, to je pravi proizvod. To je nešto što možeš da kupiš i dodirneš. Sa druge strane, to je savremeni magazin, vrlo savremen u tom smislu.
Imaš jako dobre kontakte…radio si za Flos, za Patrisiju Urkuiolu (Patricia Urquiola). Da li je za tebe važno da imaš dobru reklamu za tvoj časopis?
Mi nismo osnovali Apartamento sa idejom biznisa, i namerom da se obogatimo. Mi smo samo želeli da napravimo časopis – časopis koji bismo mi želeli da kupimo! To je bio jedini razlog. Takođe, svi smo pre toga bili zaposleni i nismo želeli da odustanemo od tog posla. Ja sam oduvek želeo da zadržim i posao grafičkog dizajnera i umetničkog direktora. Marko je konsultant a Načo i dalje fotografiše. Međutim, Apartamento nije hobi! To je posao. Međutim, to je posao koji mi radimo paralelno sa našim svakodnevnim zaposlenjem.
Patricia Urquiola book
Koliko vas je u studiju? Samo trojica?
U studiju nas je sedmoro. Tu je Viktor, pa Jan – on je jako važan, on je ekonomski „mozak“, menadžer projekta. Dalje, tu je Varda. Ona je zadužena za distribuciju. I Robi, pomoćnik urednika. (Oni su svi) veoma važni!
Jesu li oni svi tvoji prijatelji? Kako si pronašao tvoje saradnike?
Viktor je moj jako bliski prijatelj. Robi – njega sam sreo u Tokiju. On je iz Australije, ali je hteo da se preseli u Barselonu. Za nas radi, sad već godinama…
Kako si uspeo da dođeš do tako poznatih fotografa? Spomenuo si da je Teri Ričardson (Terry Richardson) radio za vas…
Da, on je uradio poslednje… (prilog za poslednji broj). To ti ponekad treba, to da sretneš prave ljude. Ako se fotografu dopada časopis a ti ga zainteresuješ zanimljivom pričom (i to je jako važno)… Ne možeš da mu tražiš da ide tamo i fotografiše nekog dosadnog industrijskog dizajnera, jer će nama taj brend platiti za to. Ako ponudiš nešto interesantno međutim…
Ali na kraju, ipak ga plaćate?
Ne, ne možeš da platiš Terija Ričardsona! JA ne mogu da platim! To je nemoguće. On to radi zato što želi da sarađuje. To je veoma lepo od njega.
Da li onda ključ vašeg uspeha leži u činjenici da to radite iskreno?
Mislim da je većinom tako, jer mi zaista pokušavamo da kažemo istinu i da se ne pravimo da smo nešto što nismo. Mi ne pokušavamo da kažemo ljudima „moraš da kupiš ovo“, „moraš da se ponašaš ovako“ ili „moraš ići u ovaj kafić, on je baš dobar“. Mi ne želimo nikome da kažemo šta treba da radi, ili kako da se ponaša, da bi bio kul ili savremeniji, moderniji i sl. Mi verujemo u (druge) ljude koji imaju da ispričaju ko su i čime se bave. Na tebi je da odlučiš da li je to inspirativno ili ne! Zato mi želimo da pokažemo i stare i mlade ljude, odavde-odande…. Postoji toliko drugačijih načina da se živi! Mi samo pokušavamo to da pokažemo. Bez nekog autorstva. Isto važi i za nameštaj. Poznajem poentu kataloga. Ja radim kataloge za klijente i tamo moram da uzmem tu neku lampu i stavim je na neko lepo mesto, jer će se tako ta lampa prodati. Ali, u Apartamentu, mi ne verujemo u ovaj sistem, pogotovo što on postaje sve više korumpiran. Radio sam tri godine za jedan italijanski dizajn časopis i tamo sam mogao da vidim drugu stranu biznisa – PRAVU stranu biznisa! MORAŠ da staviš (u enterijer za fotografisanje) proizvode tih brendova. To tako funkcioniše. I to njih usrećuje. Mislim da oni tek sada shvataju da ovakav sistem zapravo nije uvek funkcionalan, jer ljudi znaju zašto se ta lampa tu nalazi… Naravno da ima i jako dobrih magazina koji rade odličan posao…toliko je primera… Ali, mi ne znamo kako da se bavimo takvim biznisom – mi se bavimo nečim drugim. Nadam se da ljudi iz ovoga nisu shvatili da ja mrzim časopise o dekoraciji kuće, nije tako. I ja ih kupujem i sviđaju mi se.
Na primer: Interni, Abitare, Domus?
Pa, to nije nešto što bih ja čitao, ali su zanimljivi…ja mogu da ih čitam (ponekad). Mi jednostavno radimo nešto sasvim drugačije. To je to. Nismo mi protiv nečega i upravo zato smo i dobri prijatelji sa mnogima iz tih drugih časopisa i sarađujemo sa njima. Ljudi čitaju naš časopis zato što mi ne pokušavamo da im kažemo: „Hej, tvoja kuća mora sad biti ovako neuredna. To je sad tako… (moderno)“ Ne, to je jednostavno drugi način života.
Vaš časopis onda govori više o samim ljudima.
Mi prikazujemo drugačije ljude i kako oni žive, a oni ponekad imaju veoma drugačiji način života.
Možda kao berlinski Freunde von Freunden? Oni su online i imaju sličnu temu..
Nemoguće je ne upoređivati.
Vaš časopis je sličan Mousse magazinu iz Milana, ili rimskom Nero magazinu. To su časopisi o savremenoj kulturi i umetnosti. Mislim da su vaši čitaoci zapravo isti? Šta ti misliš?
Pitanje čitaoca je veoma otvoreno. Tu su čitaoci koji su recimo – majke, koje čak i nisu iz kreativne industrije, ali vole da čitaju Apartamento – pa sve do studenta dizajna. Postoji toliko različitih…(kategorija).
Misliš da bi Mama kupila Apartamento?
Pa, da! Mame kupuju Apartamento! Sviđa im se, cene ga! Načova baka, ona uvek ocenjuje: „Ovo je dobro…ovo je jako lepo. U ovom ovde članku pričate o nekim seksualnim stvarima, to mi se baš i ne sviđa…“ (smeh) One uživaju u čitanju, jer i taj tekstualni deo je takođe jako važan.
Da, govorio si uglavnom o fotografijama (na predavanju), mene u stvari zanima taj pisani deo. Reci nam nešto o tome!
Potpuno si u pravu! Teško je pokazati taj pisani deo na prezentaciji. Ipak moraš nekako i da zabaviš ljude na predavanju… Ali, moram da smislim kako da pomenem i taj deo, jer mi ipak imamo odlične tekstove! Na primer, kada radimo intervju, ne želimo da taj razgovor obavi neki profesionalac, već neko koga intervjuisana osoba poznaje, neko ko mu/joj je blizak. Mislim da je to baš interesantno, kada se sretnu dve osobe koje se znaju i cene, onda tu dođe do neke interakcije. Ponekad sastavimo dvoje umetnika – na primer Devendru Banharta i nekog super pevača koga on voli. Tu se nešto dogodi, što nije intervju, već konverzacija. Time dobijaš i od jednog i od drugog, to nije samo jednostrano ispitivanje. Ponekad je ta konverzacija čudna, ali poenta je u tome što dobiješ nešto više!
Šta bi izdvojio kao najveću prepreku u vođenju Apartamenta?
Ne znam. Mislim da je u uvek u pitanju novac… Nije da nam loše ide, ali uvek može bolje. Mislim da nam je teško da održavamo kvalitet. Sa svakim brojem. Upravo smo završili pripremu poslednjeg, četrnaestog broja… Ja svaki put pomislim – ovaj broj neće biti dobar kao onaj prethodni! Ponekad ispadne bolji, ponekad ne… Trudimo se da ne budemo dosadni, niti da se ponavljamo. Čudno je to sa časopisima, jer publika traži izvesna ponavljanja. Možda je to i dobro, jer se evolucija dešava unutar tih repeticija.
Apartamento issue #14
Kako pronalaziš nove teme? Da li istražuješ na tvojim putovanjima?
Kada smo na putu, mi tada ostvarujemo kontakte. Kasnije, u kancelariji, oni nam se obraćaju sa novim idejama i predlozima. Siguran sam da smo mnogo dobrih prilika propustili, jer je teško odlučiti da li je nešto dobro ili loše…to često zavisi od našeg raspoloženja tog dana! Puno ljudi nam šalje predloge sa zanimljivim imenima i pričama. Ali desi se da iz nekog razloga, tog dana nismo bili inspirisani tom pričom, dok neke druge ipak stavimo u časopis. Moram da se javno izvinim, u ime Apartamenta na sva ona neodgovorena pisma! Mrzim kada se to desi, ali jako ih je puno!
Ipak, kada vam se neko svidi, kako izgleda dalji proces?
Pošaljemo nekog dobrog fotografa i to je to. Sada se koncentrišemo da prikažemo ljude koji nam se baš sviđaju, oni ili njihov posao, ili radovi. To smo uglavnom radili za ovaj poslednji broj.
Koliko mesta u članku posvećujete samom prostoru? Da li analizirate prostor, ili se koncentrišete na priču o životima ljudi koji tu žive?
To je dobro pitanje. Ponekad pročitam neki intervju koji je u potpunosti o životu tih ljudi i malo se uplašim! Ali, onda zastanem i shvatim, da mi ipak JESMO magazin o životu. Ne teram ih da kažu kada su kupili stan, ili ko je napravio taj komad nameštaja. Ne! Ako im tako nešto spontano padne na pamet, onda da. Trudim se da uputim ljude koji će raditi intervju da ih nekako navedu da kažu nešto o stanu, jer će fotografije ipak prikazati taj stan, ali to nije neophodno. Doduše, ponekad nije zanimljivo to što imaju da kažu, ponekad je zanimljivije čitati o tom stanu u drugom kontekstu.
Ti si ipak urednik, pa ti odlučuješ.
Nas trojica smo urednici zapravo. Često se prepiremo. Ali ima nečeg lepog u tim prepirkama, nečeg eklektičnog. Ne odlučujem samo ja, ili Marko ili Načo, pa je i rezultat mešavina naših ukusa.
Still Life—Candles. Still Lifes for Apartamento Issue #9. Concept by Ana Dominguez, Omar Sosa and Robbie Whitehead. Photography by Nacho Alegre.
Da li si samo ti zadužen za dizajn?
Da. Ja sam jedini grafički dizajner, pa je to moja uloga. Ali mi svi tražimo i uređujemo sadržaj, i odlučujemo o naslovnoj strani…uvek se svađamo oko nje. Ponekad su te svađe baš teške! (smeh) Te svađe su jako važne, jer tokom sedam godina se navikneš na neke stvari i počinješ da se ponavljaš. Trudimo se da budemo učtivi. Ako se nekome nešto baš ne sviđa, ili smo dvojica protiv jednog…i to je ok.
Reci nam nešto o tvom poslu grafičkog dizajnera, umetničkog direktora.
Već sam radio u jednom studiju kada smo počeli sa Apartamentom. Onda se vremenom broj klijenata povećavao. To je moj način da preživim i zaradim novac. Trudim se da uložim vreme u obe stvari. Ja volim grafički dizajn. Volim da radim za dobre kompanije – tačnije za dobre ljude! Imao sam puno sreće, pogovoto posle boravka u Milanu. Tamo sam upoznao neke odlične dizajnere i ljude iz dobrih kompanija. Uglavnom radim za ljude iz oblasti industrijskog dizajna.
Projects for Flos Architectural, Graphic Design, Art Direction
Da li te ponekad pitaju: „Zašto ne staviš naš proizvod u tvoj časopis?“
Oh da! Kad god me pitaju hoće li moći da vide njihov proizvod u mom časopisu, ja im kažem da hoće, ukoliko budem prikazivao kuću koja ga i inače poseduje! Ja te oglašivače nazivam podrškom! Mislim da je to pravo ime i uloga za njih. Zato ni nemamo tako puno reklama. Oni koji su tu, jesu najbolji brendovi u svojim oblastima. Oni moraju da shvate da nisu tu da bi prikazali svoj proizvod, već da bi postali partneri magazina koji predstavlja nešto drugo (u odnosu na ono na šta su navikli), koji ima svoju poziciju i one koji ga prate. Jednom kada to shvate, onda podržavaju časopis. Ukoliko neki brend želi samo da proda svoj proizovd, onda ne treba da se obraća Apartamentu. Nama se obraćaju oni koji žele da budu deo izvesnog društva, u pitanju je jedna druga vrednost. Kada je neki brend deo Apartamenta, to znači da će doći do najboljih studija, dizajnera i direktora na svetu. Apartamento postaje referenca, a vi ne dajete vrednost samo jednom proizvodu, već celoj kompaniji. Ljudi će vaš brend povezati sa Apartamento magazinom. Ali, mi ne želimo da se prodamo nekom brendu koji će nam platiti pet godina reklame u našem časopisu. Možemo da organizujemo zajedno žurku, večeru. Možemo da napravimo dodatak unutar časopisa. Međutim, veoma je jasno da je to izuzetak, koji se dešava samo jednom. Ne želimo da lažemo ljude (čitaoce).
Zanima me na koji način birate čiji ćete stan predstaviti? Da li su vam zanimljive dizajn zvezde poput Konstantina Grčića ili braće Burulek (Bouroullec)?
Ne, zato što su oni naši prijatelji, pa nam nije zanimljivo da ih predstavljamo. Zapravo, nismo prijatelji sa braćom Burulek, ali Marko jeste sa Konstantinom. Kada su u pitanju ti poznati ljudi, onda više volim da sarađujem sa njima, nego da ih predstavljam. Ja sam veoma dobar prijatelj sa dizajnerom Majklom Anastasijadeosom (Michael Anastassiades). Međutim, ja ne želim da pišem o njegovoj kući, jer je ona već toliko puta pokazivana u drugim časopisima. Više volim da sarađujem sa njim. On je upravo napravio prilog o jednoj divnoj kući na Kipru, nekog starog arhitekte. Tako nešto za mene ima mnogo veću vrednost. Sa druge strane, možda ne bi bilo loše da prikažemo Konstantinovu kuću. Ne znam zapravo. Mi ne odlučujemo tako striktno, ideje nam dolaze mnogo spontanije. Sigurno je i da pravimo mnogo grešaka.
Kakvi su vaši planovi za budućnost? Da li planirate da imate više brojeva?
Razmišljamo o tome, da. Možda ćemo jednog dana imati četiri broja godišnje. To zahteva jednak kvalitet u sva četiri broja doduše. Trenutno imamo problem da se časopis rasproda isuviše brzo, pa ga uglavnom nema u radnjama. Ne želimo da budemo časopis koga je teško naći. Želeli bismo da budemo dostupniji.
Koliko košta Apartamento?
U većini evropskih zemalja košta 24e, a distribucija ide preko Holandije.
Da li razmišljate o nekoj online formi?
Ne bismo želeli da sadržaj stavimo online, ne verujemo da je takav sistem dobar. Ipak, voleli bismo da smislimo neku formu koja bi bila odgovarajuća. Nešto što bi bilo rezervisano samo za mrežu, možda čak i novi magazin!
Ukoliko želite da naručite Apartamento magazin, to možete da uradite preko ovog linka.
Razgovarale: Ivana Srdanović i Ana Radovanović
Fotografije Omara Sose: Vladimir Miladinović Piki
Originalni tekst na sajtu designed.rs
